Blog

Novi zakon o trgovini i novine koje donosi

U junu 2019.godine usvojen je novi Zakon o trgovini. Najznačajnije novine koje donosi Zakon su:

1) Trgovac koji organizuje akcijsku prodaju sa rokom važenja od tri dana ne mora da istakne sniženu i prethodnu cenu već jasno određene procente sniženja, dok za duži period važenja akcije ima ovu obavezu.

2) Rasprodaja robe je prodaja po sniženoj ceni u odnosu na prethodnu cenu u slučaju prestanka poslovanja, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe. Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima...

saznaj više

Pregled neoporezivih troškova shodno zakonu o porezu na dohodak građana

Porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca ne plaća se po osnovu:

  • naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.837 dinara mesečno;
  • dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.303 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice;
  • dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno;
saznaj više

Oslobođenje od poreza na zarade osnivača za novoosnovana društva/preduzetnike

Novoosnovano privredno društvo odnosno preduzetnik ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tom društvu, odnosno po osnovu lične zarade preduzetnika isplaćene u periodu od 12 meseci od dana kada je osnovano društvo/preduzetnik. Uslov je da mesečni iznos pojedinačno za svako lice u periodu korišćenja oslobođenja nije viši od 37.000 dinara neto.

Ostali uslovi:

  1. da je fizičko lice – osnivač zaključio ugovor o radu i da je prijavljen na obavezno socijalno osiguranje;
saznaj više

Godišnji porez na dohodak građana za 2018.godinu – rok za prijavu 15.maj 2019.

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, i to za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi (nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike). Fizička lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.470.644,00 dinara u 2018.godini, imaju obavezu da podnesu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana.

Dohodak čini godišnji zbir:

  1. zarada;
  2. oporezivog prihoda od samostalne delatnosti;
saznaj više

Oporezivanje lica koja se bave izdavanjem apartmana odnosno nekretnina do 30 dana

Fizička lica koja se bave izdavanjem apartmana/soba (izdavanje do 30 dana) počev od 1.jula 2019.godine plaćaće porez prema broju ležajeva. Porez za kalendarsku godinu će iznositi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva. Sva lica koja se bave izdavanjem nekretnina po principu stan-na-dan dužna su da podnesu poresku prijavu Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost i to od 1.maja do 30.juna 2019.godine. Porez će se plaćati kvartalno, u roku od 15 dana od isteka kvartala. Do donošenja rešenja Poreske uprave za tekuću godinu, obveznici će biti dužni da plaćaju porez u visini obaveze koja odgovara iznosu poreza koji je utvrđen rešenjem za prethodnu godinu.

saznaj više

Najniža mesečna osnovica za plaćenje doprinosa u 2019.godini

Prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža mesečna osnovica doprinosa za 2019.godinu iznosi 23.921 dinar i primenjuje se u periodu od 1.1.2019.godine do 31.12.2019.godine.

saznaj više

Registracija adrese za prijem elektronske pošte – rok 1. oktobar 2019.

Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte koja se registruje u Аgenciji za privredne registre (prema izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2018.godine). Postojeća društva dužna su da istu registruju u APR-u najkasnije do 9.juna 2019.godine.

Za registraciju adrese za prijem elektronske pošte Agenciji za privredne registre se podnosi Registraciona prijava upisa/promene adrese za prijem pošte (dodatak 31). Registracija je besplatna.

saznaj više

Ogranak – rok za registraciju postojećih je 1. oktobar 2019. godine.

Ogranak domaćeg privrednog društva nema svojstvo pravnog lica i predstavlja izdvojeni organizacioni deo društva preko koga se obavlja delatnost. Društvo ima obavezu registracije ogranka u Аgenciji za privredne registre (prema izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2018.godine). Društva koja već imaju ogranak dužna su da isti registruju u APR-u (najkasnije do 9.juna 2019.godine).

Za registraciju ogranka Agenciji za privredne registra podnosi se: registraciona prijava, Odluka društva o obrazovanju ogranka (primer odluke možete pronaći na našoj stranici Obrasci), overen OP obrazac za zastupnika ogranka (ukoliko nije registrovan kao zastupnik društva), dokaz o uplati naknade (2.800,00 dinara po ogranku).

saznaj više

Postupak naknadne izmene poreske osnovice kod pdv-a

Ministarstvo finansija je pravilnikom preciziralo postupak za obveznike PDV-a u slučaju naknadne izmene poreske osnovice. Naime, isporučilac dobara dužan je da izda dokument o smanjenju PDV-a (npr.knjižno odobrenje) u sledećim slučajevima: naknadno odobreni popust kasa skonto, dobra kojima je istekao ili ističe rok trajanja, raskid ugovora, vraćanje dobara zbog neodgovarajućeg kvaliteta, promene cene.

Ukoliko se radi o povraćaju neprodatih dobara kojima nije istekao period uobičajene upotrebe, odnosno kojima nije istekao ili ne ističe rok trajanja određen od strane proizvođača, ne smatra se da je došlo do smanjenja osnovice, što znači da u ovom slučaju obveznik PDV-a koji je izvršio promet dobara ne može ispostaviti knjižno...

saznaj više

Zakon o zaštiti uzbunjivača je stupio na snagu 5.juna 2015. godine. Šta to znači za poslodavce?

Ovaj zakon reguliše „uzbunjivanje” tj. otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. Takođe, Zakon reguliše zaštitu fizičkih lica koja izvrše uzbunjivanje u vezi sa svojim zaposlenjem, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, poslovnom saradnjom i slično.

Svaki poslodavac je u obavezi da:

  • svim radno angažovanim licima dostavi pisano obaveštenje o pravima iz Zakona;
  • odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem.
saznaj više

Troškovi ulaganja u zakupljeni prostor

U tekstu koji sledi objašnjenje su neke od situacija vezanih za ulaganje u poslovni prostor i poreski aspekt datih ulaganja:

  1. Ulaganja koje društvo ima u zakupljeni proslovni prostor koja se u bilansu uspeha priznaju kao rashodi, priznaju se i u poreskom bilansu, osim u slučaju kada su u pitanju troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti ili u slučaju da ne postoje dokumenta o datim troškovima.
    U slučaju da ugovor o zakupu ne predviđa ulaganje zakupca, troškovi ulaganja se svakako mogu dokumentovati računima izvođača radova ili ugovorom sa izvođačem, računima drugih dobavljača i sl.
  2. 2. Prema Mišljenju Ministarstva finansija...
saznaj više

Povraćaj više plaćenog poreza usled naknadne dostave potvrde o rezidentnosti

Kada nerezident ostvari dividendu od rezidenta Republike Srbije, ona se oporezuje primenom stope po odbitku od 20%, osim u slučaju kada postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja – kada nerezident dokazuje status rezidenta države sa kojom Srbija ima potpisan navedeni ugovor kojim je ugovorena niža stopa poreza.

Ukoliko domaće pravno lice (isplatilac dividende) ne raspolaže potvrdom o rezidentnosti u momentu isplate dividende, u obavezi je da primeni stopu poreza od 20%. Ipak, ukoliko naknadno nerezident dostavi potvrdu o rezidentnosti nadležnom poreskom organu, razlika između više plaćenog poreza i poreza koji bi bio plaćen u slučaju da je nerezident u momentu isplate prihoda imao i dostavio društvu (isplatiocu) potvrdu...

saznaj više

Transferne cene – odgovori na neke dileme

Obzirom na složenost materije transfernih cena i brojnih dilema, u daljem tekstu navedene su neke od najčešćih situacija vezanih za datu tematiku.

  1. Ukoliko pravno lice proda svoje osnovno sredstvo, npr.mašinu ili službeno vozilo, povezanom licu (povezno lice prema članu 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica) po vrednosti koja je niža od 8 miliona dinara, društvo sastavlja Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku i ne vrši korekciju u poreskom bilansu. Izveštaj u skraćenom obliku sadrži podatke o vrednosti transakcije, povezanom licu i opis transakcije. Ukoliko, pak, vrednost transakcije iznosi više od 8 miliona dinara, to pravno lice mora da utvrdi cenu datog osnovnog sredstva po principu „van dohvata ruke“...
  2. saznaj više

Transferne cene i izrada studije o transfernim cenama

Transferne cene su cena nastale u vezi sa transakcijama među povezanim licima. Društva su dužna da transakcije sa povezanim licima prikažu u svom poreskom bilansu.

Povezana lica su fizička ili pravna lica koja mogu kontrolisati ili značajno uticati na odluke društva, odnosno koja imaju 25% ili više udela ili akcija ili glasova u organima upravljanja društva. Takođe, povezanim licima smatraju se i pravna lica u kojima ista pravna ili fizička lica učestvuju u upravljanju, kapitalu ili kontroli, kao i bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga. Svako nerezidentno pravno lice...

saznaj više

Oporezivanje prihoda fizičkih lica sistemom samooporezivanja

Sistem samooporezivanja podrazumeva da sam poreski obveznik obračunava porez na ostvareni prihod, popununi odgovarajuću poresku prijavu i plati porez koji je samostalno utvrdio, u propisanom roku.

Fizička lica samooporezivanjem plaćaju porez na prihode po osnovu:

  1. kapitalnih dobitaka;
  2. prihoda od kamate, od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari, od autorskih prava (i srodnih), drugih prihoda iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana – ukoliko je date prihode isplatilo fizičko lice.

Dakle, ukoliko je prihode pod rednim brojem 2 isplatilo pravno lice ili preduzetnik, onda su ta lica u obavezi da obustave i uplate porez...

saznaj više

Porez na dividendu i učešće u dobiti – po kategorijama lica

Fizička lica – rezidenti i nerezidenti

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, stopa poreza na dividendu i učešće u dobiti iznosi 15%. Ova stopa se odnosi na fizička lica rezidente.

Na fizička lica nerezidente se takođe primenjuje ova stopa. Ukoliko postoji Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom čiji je rezident ostvario prihod od dividende u Srbiji, može se primeniti stopa iz datog Ugovora. Ukoliko nerezident želi da se primeni stopa poreza iz Ugovora, neophodno je da dokaže nerezidentnost overenom potvrdom o rezidentnosti. Potvrda o rezidentnosti podrazumeva: overen POR-2 obrazac (dostupan na sajtu Poreske uprave) ili overeni prevod potvrde o rezidentnosti na obrascu koji propisuje nadležni organ...

saznaj više

Porez na kapitalni dobitak – samooporezivanje

Kapitalni dobitak / gubitak

Kapitalni dobitak / gubitak je razlika između prodajne cene udela, hartija od vrednosti (akcija, obveznica i sl.) i prava i njihove nabavne cene, ostvarenu prodajom ili prenosom:

  • udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, uključujući i investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova;
  • stvarnih prava na nepokretnostima;
  • autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.

Poreski obveznik

Fizičko lice i preduzetnik koji je izvršio...

saznaj više

Podnošenje zahteva poreskoj upravi za izdavanje poreskog uverenja

Poresko uverenje Vam može biti često potrebno - kako biste učestvovali na tenderu, podneli zahtev za kredit, izvršili transfer novca, upisali dete u vrtić, izvršili overu zdravstvene knjižice i slično. Zahtev za izdavanje poreskog uverenja se podnosi u pismenoj formi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave (prema sedištu/prebivalištu). Za pravno lice zahtev podnosi zakonski zastupnik ili punomoćnik uz priloženo punomoćje koje ne mora biti overeno od strane nadležnog organa.

Zahtev sadrži sledeće obavezne elemente: podatke o podnosiocu zahteva (ime i prezime, JMBG, adresu stanovanja, naziv pravnog lica, PIB, matični broj sedište), period za koji se zahtev podnosi, naziv evidencije iz koje je potrebno dati podatke, svrhu podnošenja zahteva. Primer obrasca zahteva postoji...

saznaj više

Godišnji popis

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, pravno lice odnosno preduzetnik je obavezan da vrši popis imovine i obaveza.

Pravna lica i preduzetnici dužni su, takođe, da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom – IOS (poverilac dostavlja dužniku).

Popis vrši popisna komisija ili jedno lice (u slučaju malog pravnog lica), a Odluku o formiranju popisne komisije odnosno imenovanju lica donosi direktor. U komisiju za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju odnosno koja su zadužena za imovinu koja se popisuje (npr.blagajnik, magacioner i sl.) i njihovi neposredni rukovodioci, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine. Direktor odnosno lice koje on ovlasti odgovorno je za organizaciju i pravilnost popisa...

saznaj više

Likvidacija društva

Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, a Odluku o pokretanju likvidacije donosi skupština članova društva.

Likvidacija počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije na APR-u. Odlukom se imenuje likvidacioni upravnik (i isti se registruje u APR-u). Ukoliko društvo ne imenuje likvidacionog upravnika, zakonski zastupnici postaju likvidacioni upravnici.

Likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva, kao i da objavi Oglas o pokretanju likvidacije.

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se na APR-u u trajanju od 90 dana i sadrži...

saznaj više

Da li je moguća retroaktivna korekcija finansijskih izveštaja za ranije godine u odnosu na poslednju izveštajnu godinu i da li se takvi izveštaji dostavljaju apr-u?

Članom 49. stav 1. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013), propisano je da se Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 2/2010 i 102/2010 - dalje: Pravilnik), primenjuje do sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Ovim pravilnikom (član 3. stav 1.) propisano je da Agencija za privredne registre prima redovne godišnje i konsolidovane finansijske izveštaje za poslednju izveštajnu godinu, kao i vanredne finansijske izveštaje za tekuću godinu u skladu sa odredbama Zakona...

saznaj više

Stupio na snagu zakon o zaštiti potrošača

Zakon donosi nova rešenja kojima se stvara ambijent za bolje ostvarivanje potrošackih prava, a obaveze po ovom Zakonu imaju trgovci, pružaoci usluga (uključujući i turističke usluge) i sl.

Propisana je,obaveza isticanja prodajne odn.jedinične cene robe ili usluge, kao i sačinjavanja cenovnika ili tarifnika usluga koji mora biti istaknut u izlogu, odnosno poslovnim prostorijama ili na drugom mestu na kome se nudi vršenje usluga.

U ugostiteljskom objektu za pružanje usluga ishrane i pića na stolovima mora biti istaknut ili svakom potrošaču uručen cenovnik pre prijema porudžbine, a na zahtev potrošača i prilikom plaćanja. Takođe, cenovnik hrane i pića bora biti istaknut i na ulazu u ugostiteljski objekat.

saznaj više

Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (doo)

Ukoliko ste odlučili da osnujete kompaniju u formi društva za ograničenom odgovornošću, možete se obratiti nama i mi ćemo čitav postupak završtiti za Vas, a Vi se možete baviti bitnijim stvarima.

Ukoliko ipak odlučite da sami sprovedete proceduru osnivanja, neophodno je da preduzmete sledeće korake:

  • Izaberite poslovno ime, a potom proverite na APR-u da li već postoje kompanije sa istim ili sličnim imenom (ime možete i rezervisati)
  • Na našoj stranici Obrasci možete naći primer Osnivačkog akta, Ugovora o osnivanju, OP obrasca, kao i registracionih prijava za APR. Ove obrasce imate i na internet stranici Agencije za ...
saznaj više

Da li se evidentirati u sistem pdv-a?

Prilikom osnivanja, pravnom subjektu je ostavljena mogućnost da se opredeli da li će se evidentirati u sistem PDV-a ili ne. Ukoliko procenjujete da ćete u narednih 12 meseci ostvariti promet preko 8.000.000 dinara, zahtev za evidentiranje u PDV možete podneti odmah ili bilo kada u toku godine (s tim da je bitno voditi računa o tome da je neophodno da se evidentirate za PDV čim ostvarite promet veći od 8 miliona dinara).

Obavezu evidentiranja u sistem PDV-a pravni subjekt nema sve dok ne ostvari promet preko 8.000.000.00 dinara u prethodnih godinu dana. Promet mora redovno da se prati, kako se ne bi propustio rok za evidentiranje kod poreske uprave jer su kazne značajne. Ukoliko procenjujete da će Vaš promet u narednih godinu dana biti manji od 8.000.000,00 dinara, ne morate se evidentirati u sistem PDV-a i Vaši proizvodi/usluge će biti za Vaše kupce...

saznaj više

Osnivanje preduzetničke radnje ili društva sa ograničenom odgovornošću (doo)?

Ovo je jedna od dilema koja muči veliki broj budućih poslodavaca. Odgovor na ovo pitanje zavisi od delatnosti kojom subjekt namerava da se bavi.

1. Zašto preduzetnik?

Za određene delatnosti za koje je zakonom propisano da nisu u obavezi da vode poslovne knjige i kod kojih je (očekivani) godišnji promet mali, naša preporuka je otvoriti preduzetničku radnju. Porez se u ovom slučaju može plaćati paušalno, te su manji troskovi poslovanja. Stopa poreza iznosi 10%. Novac koji podiže paušalni preduzetnik sa računa nije potrebno pravdati knjigovodstveno (što je kod ostalih privrednih subjekata obavezno).

Preduzetnici koji porez plaćaju paušalno...

saznaj više

Ko ne mora da ima fiskalnu kasu?

Prema Uredbi o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase su:

  • 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta
  • 49.10 Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni
  • 49.20 Železnički prevoz tereta
  • 49.31 Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika
  • 49.32 Taksi prevoz
  • 49.39 Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju...
saznaj više